Tisa - biljka koja štiti od zlih duhova


Tisa - biljka koja štiti od zlih duhova

Tisa (Taksus bakata) više podseća na gust grm nego na drvo. Njen oblik je široko zaobljen i zavisno od hortikulturnih formi može biti stubast, jajast, polegao... Tisa je dvodoma vrsta, tamnozelene boje. Na ženskim primercima javljaju se crvene bobice, u baštama dostiže visinu do 5 m, a u prirodi i do 20 m (kod nas raste na Tari i Kopaoniku). Tisa dobro podnosi i osvetljene i zasenčene prostore, a nije izbirljiva ni kada je reč o zemljištu. Otporna je, vitalna i lako se prilagođava teškim gradskim uslovima u kojima izbor četinara uvek predstavlja problem. Pošto po prirodi nije drvo velikih dimenzija, tisa je pogodna i za male bašte.

Prednosti: sporo raste, odlično podnosi orezivanje. Sa orezivanjem možemo početi ranije kod mlađih i tanjih grana vodeći računa da ne narušimo osnovni oblik. Na ovaj način dobijamo kompaktnu biljku (sa zbijenim, neprozirnim četinama) koja podseća na skulpturu. Stubastu tisu (Taksus bakata fastigiata) nije potrebno orezivati.

Tisa je idelana za podizanje živih ograda, ne treba je saditi kao samostalnu biljku, već u grupi sa nižim zimzelenim rastinjem, niskim cvetajućim šibljem, ružama, perenama. Ako sadite samo tisu, preporučuje se sadnja u grupi od 3 do 5 komada, zavisno od forme, sa svetlijim listopadnim vrstama u pozadini. Tisa ima svega osam vrsta. Kod nas se u rasadnicima može pronaći više formi: Aurea - žbunastog oblika sa zlatnožutim mladim izbojcima; Fastigiata – valjkastog oblika paralelno uspravnih grana, visine 3-5m; Fastigiata Aurea - slična prethodnoj, ali sporijeg rasta, mlade četine imaju žutu ivicu.

Narodno verovanje kaže da tisa štiti od zlih duhova, pa je u krajevima gde je rasla, narod njeno drvo ušivao u odeću ili nosio okačenu o vrat u obliku krstića. Od tisinog drveta pravile su se kašike, štapovi i ogrlice. Magična moć tise objašnjava se njenom dugovečnošću, jer može da živi i više od hiljadu godina.

Tisovo drvo je teško, tvrdo, čvrsto i elastično. Teško se cepa, ali se površina veoma dobro obrađuje. Najčešće se koristi u umetničkom stolarstvu, za strugarske i rezbarske radove, za stubove, izradu drvenih sudova i pribora za jelo. Nekada se njeno drvo upotrebljavalo u brodogradnji i za izradu slavina na buradima. Smatra se da su masovna seča i upotreba tise, kao i narodna verovanja u njenu zaštitničku moć, gotovo doprineli njenom istrebljenju. Danas zakon strogo zabranjuje seču tise.

Izvor: Novosti.rs