Cveće paprati


Cveće paprati

U prirodi paprati rastu od ekvatora do Aljaske, ali gotovo dvesta vrsta može se gajiti i u kući

Paprati pripadaju jednoj od najstarijih grupa biljaka sa karakterističnom rozetom koju sačinjavaju listovi koji padaju u blagom luku.

U prirodi paprati rastu od ekvatora do Aljaske, ali gotovo dvesta vrsta može se gajiti i u kući. Najjednostavnije vrste za gajenje u kućnim uslovima su Asplenium nidus, Davallia canariensis, Nephrolepis i Pellaea rotundifolia, a za malo iskusnije venerina vlas (Adiantum), jelenski rogovi (Platycerium), Polypodium aureum i Pieris. Osetljivije vrste paprati najbolje je gajiti u terarijumu. Prilikom sadnje pazite da ih ne oštetite jer su nežne i zahtevaju više prostora. Redovno odstranjujte uvele listove da bi novi izbojci lakše izbijali.

SLOVI GAJENJA – Većini paprati odgovaraju umereno topla mesta, a optimalna temperatura kreće se od 16 do 21. stepena. Idealno mesto za gajenje je prozor okrenut ka severu ili istoku, jer im najviše odgovara polusenka. Zemlju je potrebno održavati stalno vlažnom (ne smete dozvoliti da se prosuši, ali ni da bude prevlažna). Sve paprati traže visoku vlažnost vazduha (od 60 do 70 odsto). Osim platicerijuma, sve ostale vrste paprati obavezno orošavajte. Mlade biljke potrebno je presađivati svake godine.

Venerina vlas je najnežnija i najlepša vrsta paprati koja najbolje uspeva u terarijumima, ali uz malo pažnje može se gajiti i u kući. Odgovara joj vlažan vazduh, toplota i polusenka, a nikako joj ne prija prenošenje iz prostorije u prostoriju. Vodite računa da se zemlja u saksiji nikada ne osuši, a u stanovima sa centralnim grejanjem prskajte je nekoliko puta tokom dana.

Ukoliko izdanci počnu da suše, samo ih odrežite, biljku redovno prskajte i uskoro će se pojaviti novi izdanci.

Jelenski rogovi ili platicerijum je paprat sa velikim i zanimljivim listovima koji podsećaju na jelenske rogove. Platicerijum ima dve vrste listova, plodne i neplodne. U donjem delu nalaze se neplodni listovi koji se prepliću formirajući činijicu u koju biljka skuplja vodu i hranljive materije.

Iz sredine biljke uzdižu se plodni listovi sivo-zelene boje koji su prekriveni belom skramom. Jelenskim rogovima potrebno je obezbediti prigušenu svetlost, humusno zemljište sa dodatkom komposta od kore drveta i 60 odsto vlažnog vazduha. Paprat se zaliva jednom nedeljno potapanjem biljke u vodu bez krečnjaka na 15 minuta, ali pazite da ne kvasite plodne listove.

Prihranjuje se jednom mesečno od aprila do septembra tečnim đubrivom za kaktuse ili orhideje.

Davalija ima zelene listove koji izgledaju kao peršun. Zanimljiviji od listova su snažni dlakavi rizomi koji se razvijaju iznad površine supstrata i koji podsećaju na paukove noge zbog čega biljku nazivaju i „paukova paprat“.

Davalija može da izraste od jednog do 1,5 metra. Davalija se gaji kao sobna biljka i najlepše izgleda u visećoj korpi. Najviše joj prija polusenovito mesto, kao i tresetni supstrat koji dobro zadržava vodu. Tokom leta biljku treba obilno zalivati, a u zimskim mesecima između dva zalivanja pustite da se površinski sloj zemlje prosuši.

splenium nidus krase svetlozeleni kopljasto-kožasti listovi koji su celom dužinom prožeti smeđim žilama. Odgovara mu polusenovito i toplo mesto. Leti je biljku neophodno zalivati dva-tri puta nedeljno i to u sredinu rozete koju sačinjavaju listovi. Tokom jeseni i zime smanjite zalivanje i supstrat održavajte umereno vlažnim.

Blechnum ima lučno povijene peraste listove koji formiraju rozetu u obliku krune na kratkom stablu. Stablo se postepeno formira tako da cela biljka podseća na palmu. Najviše joj odgovara polusenovito mesto (prozor okrenut ka istoku) i visoka vlažnost vazduha. Biljku redovno prskajte vodom bez krečnjaka, a saksiju tokom zime držite na vlažnim kamenčićima. U letnjim mesecima zaliva se tri puta dnevno, a tokom zime jednom nedeljno.

Izvor: Novosti.rs