Unutrašnja arhitektura – intervencije u prostoru

Unutrašnje uređenje predstavlja integralni deo procesa osmišljavanja celokupnog životnog prostora, ali se u praksi često dešava da se unutrašnji prostori jednostavno zapostavljaju u osmišljavanju, izgradnji i pri eksploataciji. Treba reći da je kvalitetno osmišljen unutrašnji životni prostor jedan od najvažnijih aspekata za postizanje kvalitetnog života.
Izbor materijala i elemenata u enterijeru

Na tržištu je sve više materijala i komada nameštaja za opremanje enterijera, stvorena je jaka konkurencija, a samim tim u ponudi su pristupačnije cene njihovih proizvoda i elemenata. Međutim, tu je i zamka za kupca koji bi trebalo da odabere adekvatan proizvod, jer je u sve široj ponudi vrlo teško odabrati onaj pravi, znači proizvod koji će biti potrebnog kvaliteta i sa razumljivom cenom koštanja. Ako uzmemo u obzir da je kupac u realnoj situaciji često osoba koja bez pomoći stručnjaka ulazi u proces preuređenja svog prostora, onda nije retka situacija trošenja veće količine novca u odnosu na dobijene ukupne rezultate, naročito kada su u pitanju veći enterijerski zahvati tipa uređenja jedne cele sobe ili stana (od obrade podova, plafonskih i zidnih površina do kupovine kompletnog nameštaja i detalja u enterijeru), uređenja javnih enterijerskih prostora (kancelarije preduzeća, kafe-barovi, čekaonice, lokali…) i dr. Razumljive su situacije kada se prosečan kupac ne snalazi u „šumi“ proizvoda koji su u ponudi na tržištu i situacije čestih donošenja pogrešnih odluka pri kupovini što se tiče odnosa cena-kvalitet jer je jednostavno nemoguće prikupiti sve informacije za neko ograničeno vreme na osnovu kojih se može doneti ispravna odluka. Zato je ključna stvar u procesu dobijanja kvalitetnog životnog prostora, konsultovanje i angažovanje stručnjaka iz oblasti uređenja enterijera od strane investitora koji su vrlo često i korisnici budućeg prostora.
Saradnja sa stručnjakom

Naravno, u dobijanju kvalitetnog unutrašnjeg prostora nije dovoljno postizanje optimalne cene koštanja enterijera, niti je dovoljno ugraditi kvalitetne materijale ili kupiti skup nameštaj. Postići kvalitetan životni prostor znači mnogo više i tu glavnu ulogi igra stručnost osobe koja daje ideju preuređenja, njegov osećaj za konkretan prostor koji je predmet uređenja kao i činjenica da stručnjak (arhitekta, dizajner) daje ideju preuređenja tuđeg, a ne svog životnog prostora. Enterijeri su, po tom pitanju, vrlo delikatna stvar i osoba koja daje ideju preuređenja ne treba nametati svoje predstave o životnom prostoru i načinu života, naročito ako klijent već ima svoje životne navike i poglede na svakodnevni život. Ova situacija nametanja tuđeg životnog stila koja u budućem korišćenju prostora može dovesti do ozbiljnog nezadovoljstva prostorom od strane korisnika, može se preventivno sprečiti aktivnim uključivanjem klijenta u proces projektovanja enterijera. To uključivanje podrazumeva, u prvom redu, upoznavanje životnih navika klijenta, uključivanja u odabir svakog materijala, obavezno davanje više varijanti osnovne ideje od kojih će klijent izabrati jednu. Takođe, neophodno je predvideti buduće korišćenje prostora i na osnovu toga dati ideju koja je fleksibilna i koja će omogućiti intervencije u određenim granicama radi prilagođavanja prostora budućim potrebama i dr.

Za ovakav pristup u radu vrlo je važno, pre početka davanja osnovne ideje, prikupiti sve relevantne informacije i izvršiti detaljne analize prostora i korisnika prostora odnosno njegovih navika, potreba, želja i dr. Ovaj deo saradnje između klijenta i arhitekte se često preskače u praksi zbog pogrešnog stava da se gubi vreme, a pod uticajem sve bržeg načina života. Tačno je da u startu treba odvojiti vremena za proces koji ne daje vidljive trenutne rezultate što stvara prividan utisak da se rad odlaže i produžava, ali ako se ne urade analize koje su gore navedene, gotovo sigurno će se javiti greške u procesu izrade enterijera, i kasnije u eksploataciji, čijim će se ispravljanjem produžiti ukupno vreme izrade i istovremeno dobiti nekvalitetno rešenje. Tako dobijamo da se prethodnim analizama i planiranjem rada čak i skraćuje ukupno vreme potrebno za uređenje nekog unutrašnjeg prostora.
Grubo kopiranje već postojećih rešenja – velika greška

Sledeća zamka u procesu rada i u međusobnoj komunikaciji između investitora i arhitekte često jeste traženje već postojećeg rešenja koje će se uklopiti u neki novi prostor. Trebalo bi imati na umu da ne postoje dva ista rešenja enterijera i uopšte, svaki prostor je originalan sam za sebe, onaj koji se osmišljava ili postojeći, unutrašnji ili spoljašnji. Dobro je imati neki postojeći prostor kao reper ili kao sredstvo dobre komunikacije i razumevanja klijenta od strane arhitekte takođe, dobro je usvojiti kvalitete nekog postojećeg prostora ili uočiti greške koje su se eventualno javile negde, ali je vrlo rizično pokušavati grubo implementirati postojeće rešenje na neki drugi prostor, slepo kopirati neke kvalitete specifične samo za određene prostore i ambijente jer se po pravilu dobija loše rešenje, ili u najboljem slučaju samo slaba kopija. O funkcijalnim devijacijama prostora koje se javljaju ovakvim pristupom projektovanju, suvišno je i govoriti. Tako, i najmanje ulaganje u ovakav prostor, kopiju već postojećeg, jednostavno je preskupo…

Neki prostori pre intervencije poseduju određen šarm i specifičan duh, ambijent… kvaliteno enterijersko rešenje će istaći sve ove pozitivne momente koji se javljaju u prostoru, loše i neorginalno rešenje će ih uništiti…

Iako će prenaglašeni praktičari reći da je na svetu sve već smišljeno i da je uzaludno truditi se i pokušavati dati originalno rešenje jer prostor osmišljavamo pomoću stvari koje već postoje i sigurno su upotrebljene na nekom drugom mestu, trebalo bi reći da je grub i ogoljen pogled i stav na stvari koje čine neki ambijent opasan, jer vremenom gubimo percepciju prostora u kom se nalazimo i tada često i nasilno tražimo sličnost sa već viđenim ne dozvoljavajući da nam ambijent u kome se nalazimo dodirne srce i duh. Rezultat toga je gubljenje mogućnosti doživljavanja radosti trenutka u kom se nalazimo kao i mogućnosti dobijanja prijatne uspomene na doživljeni prostor. Istina, većina elemenata koji čine jedan enterijer nisu unikatni već su često deo masovne proizvodnje i posmatrač će se gotovo sigurno, možda čak i u jednom danu, sresti sa sličnim ili istim predmetom ili komadom nameštaja u dva različita prostora što će možda stvoriti lažan utisak „jeftinog prostora“, ali vratimo se konstataciji sa početka teksta gde se kaže da kvalitetan prostor čini mnogo više od primene ekskluzivnih i skupih materijala. Takođe, u vremenu kada industrijski dizajn postaje visoko cenjen i kada se, čak i na našim prostorima, shava njegov značaj i neophodnost u svakodnevnim aktivnostima, mi smo, zahvaljujući tome u mogućnosti da uživamo u specifičnim lepotama upotrebnih predmeta koje nas svakodnevno okružuju. Takođe, u mogućnosti smo da doživimo „lepotu običnog“ i polako napuštamo stavove iz bliske nam prošlosti koji naglašavaju da je lepo ono što je izrazito skupo i stvari za koje nam je rečeno da su unikat.

Fukcionalnost prostora

Funkcionalnost kao integralni deo svakog prostora je ste činjenica koju ne smemo zaobići prilikom njegovog osmišljavanja. Danas se često dešava, naročito u javnim enterijerskim prostorima, zanemarivanje raznih aspekata funkcionalnosti prostora i to vrlo često samo radi ostvarivanja što veće materijalne koristi. Posledice su najčešće nedostatak osnovnog komfora, neprijatan osećaj boravka u tom prostoru, a vrlo često i potpuna neupotrebljivost prostora koja se javlja vremenom, ali ne retko i pri samom početku eksploatacije prostora.

Nepravilne upotrebe elemenata koji čine jedan enterijer često su uzrok disfunkcionalnosti prostora i u domovima, možda ne trenutno i u tolikoj meri kao što je slučaj sa javnim prostorima, ali sigurno predstavljaju veliki problem i značajno umanjuju vrednost prostora. Tako, neke svakodnevne aktivnosti kao što su ručavanje, gledanje televizije, spavanje, pa često i jednostavno kretanje kroz prostor postaju vrlo otežane, a često vremenom i potpuno nemoguće. Treba imati na umu aspekt humanog pristupa u osmišljavanju prostora koji se ogleda i u obezbeđivanju potrebne dnevne svetlosti u toku dana, potrebnu količinu svežeg vazduha, obezbediti potrebnu temperaturu i vlažnost vazduha u prostoru, umanjiti količinu buke koja dolazi iz spoljašnjeg prostora, obezbediti lako obavljanje svakodnevnih fizioloških potreba i dr. I najmanja intervencija u prostoru može bitno uticati na pomenute aspekte, pozitivno ili negativno.
Stav – „Sam svoj majstor / uradi sam“ – intervencije

U nekim situacijama intervencije u prostoru čine sami korisnici, u domovima to su članovi porodice, u javnim prostorima to su vlasnici lokala itd. Te intervencije su poželjne i potrebne radi održavanja prostora ili u situacijama kada te intervencije prostor unapređuju, međutim vrlo često se dešava da takvi postupci korisnika krnje prostor, a često ga i čine neupotrebljivim. Najgora situacija je, ipak, kada vlasnici rade samostalno veoma velike površine i veće zahvate potpuno po nekom svom nahođenju i po polovičnim i nestručnim savetima pomodarskog tipa, jer se ulazi u začarano kolo konstantnog stvaranja problema u rešavanju prethodno stvorenih. Problem u ovakvim situacijama je što se prostor po pravilu ne sagledava kao celina i što je nemoguće implementirati jednu ideju koja je svojstvena samo jednom prostoru na neki potpuno novi, jer smo već rekli da jedan prostor sa sobom nosi potpuno nove probleme u rešavanju i praktično je nemoguće imati iste principe rešavanja za svaki prostor univerzalno. Vrlo često se dešava da se vlasnici prostora obrate za pomoć stručnjaku tek kada se dostigne mrtva tačka u radu ili kada je potrebno rešiti vrlo ozbiljan problem. U takvim situacijama moguće je jedino umanjiti problem, ali često se od stručnjaka može čuti savet da se krene od nule sa intervencijama u prostoru ili da se prostor prihvati takav kakav jeste jer drugog rešenja nema. Oba predloga su često neprihvatljiva za klijenta. Prvi predlog zahteva značajna finansijska ulaganja, a grugi predlog daje prostor koji je neprihvatljiv.
Zaključak:

Možemo reći da je dobra organizacija intervencije u prostoru polovina pređenog puta ka potpunom, profesionalnom i kvalitetnom enterijeru. Raspodela finansijskih sredstava je takođe vrlo bitan segment jer radovi u enterijeru po pravilu zahtevaju velika finansijska ulaganja kao, uopšteno, svi fini radovi na objektu. Na mnogim fazama u izradi unutrašnjeg prostora se može znatno uštedeti, ali novac ne treba „žaliti“ na elementima enterijera koji su lako uočljivi ljudskom oku, materijalima koji direktno komuniciraju sa posmatračem i korisnikom prostora, elementima koji su u stalnoj svakodnevnoj upotrebi i u kontaktu sa ljudima itd. Isključivanje stručnjaka iz procesa izrade unutrašnjeg prostora je takođe greška jer se, pored gore navedenih stvari, stvara iluzija da se štedi. Neki realni honorar stručnjaka uopšteno iznosi 3-5% od ukupne investicije koja se ulaže u uređenje enterijera. Taj iznos i dosta preko njega „pojedu“ greške i naknadne intervencije i u uupnom sređivanju lako se može videti koja varijanta je jeftinija. Problem je što se računica ne svodi pre početka radova nego vrlo često kada je enterijer izveden ili kada ponestanu investicije.

Najvažnija stvar koju treba naglasiti je element uticaja vremena na prostor koji je najuočljiviji prosečnom posmatraču i korisniku upravo u enterijerskim prostorima. Intervencije u prostoru su najočiglednije ovde, promena je lako uočljiva oku prosečnog posmatrača i najrazličitiji ambijentalni efekti se mogu stvoriti u enterijeru, međutim, koliko će jedan enterijer trajati u vremenu i prostoru najviše zavisi od dva vremenska momenta: o prvom smo govorili u tekstu i tiče se samog nastanka unutrašnjeg prostora kroz davanje kvalitetne ideje, kvalitetne realizacije prostora i zadovoljenja početnih uslova i aspekata koje daje konkretna lokacija prostora; drugi je jednako važan i tiče se duha prostora koji će udahnuti budući korisnici jer svaka ideja, koliko god ona bila genijalna, daje samo mrtav prostor ukoliko u taj prostor ne uključi ljude i njihovu živost i raznovrsnost korišćenja prostora kroz vreme. Dakle, jedan prostor će živeti onoliko dugo koliko u njemu budu ljudi i njihov pozitivan duh…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.3/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: -1 (from 1 vote)
Unutrašnja arhitektura - intervencije u prostoru, 5.3 out of 10 based on 3 ratings

Be the first to comment on "Unutrašnja arhitektura – intervencije u prostoru"

Leave a comment

Login