U domu Barbare Strejsend: Dobrodošli u dvorac mojih želja!

Legendarna glumica i pevačica Barabra Strejsend ponosna je vlasnica velelepne vile “The barn“ (štala) u Malibuu, u koju je utkala sve svoje snove. O uređenju doma napisala knjigu “Moja strast prema dizajnu“ (“My passion for Design”) u kojoj je opisala zbog čega je i na koji način dizajnirala dom. U knjizi govori o teškom detinjstvu, nemaštini i, detaljno kroz autobiografiju, otrkiva lično značenje svake prostorije u kući. U jednoj od njih nalazi se i radnjica lutaka koja je Barbri posebno draga.Watch Full Movie Online Streaming Online and Download

1

2

Barbra je u životu zaradila milione, jedna je od  najuspešnijih glumica našeg vremena, ali nije uvek bilo tako. Kao mala nije imala ni dom, ni kauč, ni igračke, pa je ceo život maštala o lutkama i udobnosti. I sreća ju je, napokon, pogledala!

— Moja intenzivna veza sa nameštajem verovatno ima veze sa činjenicom da kao mala nisam imala ništa. Nakon smrti oca, kada sam imala samo 15 meseci, zajedno sa bratom i sestrom sam se preselila u dom maminih roditelja u Bruklinu. Spavala sam u krevetu sa mojom majkom, dok je brat spavao na podu na improvizovanom ležaju. Nismo imali kauč, verovatno zato što nismo imali ni dnevnu sobu. Igrala sam se ispod kuhinjskog stola i bilo mi je lepo. Osećala sam se sigurno — ispričala je Barbra, kojoj je detinjstvo zaista bilo teško.

Osam godina kasnije, ona je ugledala prvi kauč.
— Sa osam godina, majka se preudala i preselili smo se na Njukirk aveniju. Tada smo kupili prvi kauč u životu. Bila sam uzbuđena. Sećam se da je bio maslinastosive boje. Majka nije dala da se skine zaštitna plastika sa njega, da bi što duže trajao. Spavala sam u dnevnoj sobi do svoje 13. godine.

KUPATILO U KUHINJI
Barbra je od kuće otišla sa 16. godina. Imala je neopisivu želju da postane glumica. Živela je sa prijateljicom blizu 3Menhtetna, pored škole glume koje su obe pohađale.
— Moj prvi stan je bio toliko mali da sam imala kadu u kuhinji koju sam koristila za pranje sudova, pa čak i kao sto. Ali, volela sam taj stan zato što je bio moj — piše Barbra koja je tada imala jednu vrlo neobičnu ambiciju — da jednoga dana ne mora sama da namešta svoj krevet
— Priznajem da sam lenja i da najviše mrzim da spremam krevete. Nikada nisam naučila da poravnam ivice i molila sam se da jednog dana imam kućnu pomoćnicu koja će sve to raditi umesto mene — navodi Barbra.
STRAST PREMA ANTIKVITETIMA
Kada danas vidi nameštaj Barabra oseti uzbuđenje. Često posećuje aukcije i obožava “lov“ na nameštaj. Kada joj iz ruku “isklizne“ vredan komad, veoma se rastuži.
— Sa prvim parama koje sam zaradila na Brodveju počela sam da kupujem “Art Nuvo“ nameštaj, poput Emili Gal ormana. Pošto sam morala da platim za njegovo rasklapanje, a nisam imala gde da ga stavim, ostavila sam ga u podrumu prodavnice. Nikada u žviotu nisam videla tako lep orman. Čvrsto drvo, lepe ivice, prefinjeno staklo. Nisam ništa znala o predmetima koje sam kupovala. Oni su za mene bili jednostavno prelepi. Njihova lepota je dodirivala moju dušu — i danas osećam to. Postao mi je izazov da pronalazim antikvitete.

4

5

PRIVATNA ULICA S RADNJAMA
Dok neki podrume koriste kako bi odlagali stare i nepotrebene stvari, Barbra Strajsend je svoj iskoristila da ostvari sve svoje snove koji su se godinama skupljali u dvorcu njenih želja.
— Prvo sam planirala da koristim podrum kako bih odlagala antikvitete. Ionako sam i previše plaćala kompanijama koje čuvaju stvari. A, onda sam došla na ideju da napravim ulicu sa radnjicama kakvu sam videla u muzjeu “Whiterthur“. U jednom odeljku muzeja, oni su izgradili gomili malih radnjica poput kineske radnje, seoske radnjice i uredili su ih tako da izgledaju kao 1800. Pomislila sam da bi bilo zabavno da napravim slično — otkrila je Barbara koja u ulici ima prodavnicu antikvarskih lutaka, antikviteta, haljina koje je nosila kada je išla da se susretne sa kraljicom, radnjicu obuće, antikvarskog nameštaja…

barbara PRODAVNICA LUTAKA
— Nikada se nisam igrala sa lutkama zato što kao dete nisam imala nijednu. Kada sam bila mala, punila sam flašu toplom vodom i pretvarala se da je flaša mala beba, lutkica. Tobi, komšija koji je vodio računa o meni, ispleo je mali pink šešir i džemper za lutku — ne krije svoje tužno detinjstvo Barbra koja je 1987. godine, kada je gledala kuću u kojoj sada živi, prvi put videla kolekciju lutaka. Nikada pre toga nije obraćala pažnju na antikvarske lutke, ali je od tog trenutka postala opčinjena njima.
— Lutke su bile samo početak. Uz to vam trebaju stolice na kojima će sedeti, kreveti, kao i sav nakit koji ide uz odeću: rukavice, šeširići i suncobrani. Mogućnostima nema kraja, što je deo zabave.
Barbra je najveći užitak osećala kada je pravila kuću za lutke jer je tada dobila priliku da iskaže svu svoju kretivnost.

7

8

RADNJA ANTIKVARSKE ODEĆE
Osim ispunjenja dečijih snova, glumici je bilo potrebno mesto u kome će sačuvati sve svoje stvari koje za nju imaju određenu vrednost, a više ih ne nosi.

*Kada sam bila mlađa posećivala sam modne događaje i oblačila sam “Dior”. Sada se oblačim jednostavno. Volim crne majice, crne pantalone, crne džempere. Nemam vremena da kupujem odeću. Nosim sve što imam u ormanu, osim haljina koje datiraju iz građanskog rata — nije baš preporučljivo šetati se u tome ovih dana!

Izvor: zena.blic.rs

VN:D [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:D [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
U domu Barbare Strejsend: Dobrodošli u dvorac mojih želja!, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Be the first to comment on "U domu Barbare Strejsend: Dobrodošli u dvorac mojih želja!"

Leave a comment

Login