Napolju smrzzz a mi o rashladjivanju :) dobro ili ne pitanje je sad…?

KLIMA-UREÐAJI
Racionalnom i pravilnom upotrebom klima-uredaja može se postici prijatno, zdravo i cisto okruženje. Najsavremeniji sistemi pored toga što regulišu temperaturu vazduha, kontrolišu i njegovu vlažnost i nivo jonizacije i filtriraju cestice prašine, polena, mikroorganizme i druge zagadivace. Medutim, neupucenost korisnika pri izboru uredaja, njihovog instaliranja i korišcenja, a posebno održavanja, može ozbiljno da ugrozi zdravlje.

UTICAJ NA ZDRAVLjE
Prevelika razlika izmedu spoljašnje temperature i temperature u klimatizovanim prostorijama nije preporucljiva. Nagle promene temperature ambijenta uzrokuju reakcije ljudskog organizma slicne onima koje izaziva veoma visok nivo stresa.

Organski materijal koji se u rashladnim uredajima nagomilava, poput cestica polena, delova mrtvih insekata, ostataka perutanja kože ljudi i životinja, spora gljiva, delova biljaka, peska i slicno, u kombinaciji sa kondenzovanom vlagom predstavlja odlicnu podlogu za razvoj mikroba. Ova pojava izaziva razlicite negativne posledice po zdravlje ljudi, od alergijskih reakcija i razlicitih infekcija, preko bolesti respiratornih organa i ucestalih glavobolja, do najopasnije „legionarske bolesti” koja se prvenstveno pojavljuje u velikim rashladnim tornjevima.

ODRŽAVANjE
Ispravno i redovno održavanje ne samo što cuva vaše zdravlje, vec i omogucava da sistem efikasnije radi i smanjuje troškove rashladivanja. Neophodno je da se jednom godišnje temeljno ociste spoljašnje i unutrašnje jedinice. Najbolje je pozvati strucnjaka koji ce takode otkloniti i druge probleme poput eventualnog curenja, dotrajalosti pojedinih delova i sl. Sami vlasnici treba da najmanje jednom mesecno ciste filtere i menjaju ih redovno prema uputstvu proizvodaca. Treba kontrolisati i spoljašnje otvore za dovod i odvod vazduha. Lišce, trava i druge necistoce mogu da otežaju cirkulaciju vazduha. Jednom mesecno treba takode proveriti osveživace sistema baziranih na cirkulaciji vode i onih sa isparivacima.

IZBOR
Kapacitet rashladnog uredaja odreduje se pre svega prema velicini prostorije. Površini prostorije od, recimo, dvadesetak kvadratnih metara odgovara uredaj kapaciteta šest BTU (British Thermal Units), površini od 36 kvadrata odgovara devet BTU, za stan od 60 kvadrata bice dovoljno 12 BTU, a stanu od 130 kvadrata 23 BTU, da pomenemo neke vrednosti koje mogu da posluže kao orijentir. Ove vrednosti treba prilagoditi drugim faktorima poput koncepcije gradnje, nivoa aktivnosti ljudi u prostoriji, relativne vlažnosti vazduha, temperature okolnog prostora, osuncanosti fasade i sl.

Cesta je zabluda da se instaliranjem rashladnog sistema veceg kapaciteta postiže bolji rezultat. Naprotiv, efikasnost hladenja se smanjuje, a potrošnja energije povecava. Klima-uredaji pored hladenja takode i suše vazduh. Ukoliko su preveliki, ohladice prostoriju prebrzo pri cemu nece stici da otklone vlagu. U tom slucaju prostorija ostaje poput podruma, neprijatno hladna i vlažna.

POSTAVLjANjE
Klima-uredaj treba postaviti tako da ne dode do pojave takozvanih mrtvih zona, odnosno delova prostora u kojima se vazduh zadržava i gde se akumuliraju zagadujuce cestice opasne po zdravlje. Takode, kod sistema sa izmenom vazduha otvor za usisavanje treba postaviti što dalje od otvora za izbacivanje unutrašnjeg vazduha da se ovaj ne bi vracao u prostoriju, što pogoduje razvoju mikroorganizama. Bolje je da otvor za usisavanje bude fiksiran na što vecoj visini, da se ne bi ubacivao zagaden vazduh iz spoljašnje sredine.

Da bi rashladni uredaj što efikasnije radio, treba da je što dalje od izvora toplote, kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih. Idealna lokacija je severna fasada kuce ili osenceno mesto zašticeno zelenilom. Spoljašnji deo klima-uredaja može da se zaštiti od sunca i jednostavnom nadstrešnicom.

TEMPERATURA
Najnovija istraživanja pokazuju da leti vecini ljudi odgovara opseg temperature od 23 do 26ºS (zimi se optimalna temperatura krece od 20 do 24ºS). Tek pri temperaturama višim od 26ºS dolazi do osecaja nelagodnosti i pada produktivnosti rada. Ukoliko postoji strujanje vazduha, možemo se osecati komforno i na 28ºS.

Strucnjaci ukazuju da je najbolje podesiti temperaturu na 25ºS tokom vrelih meseci. Prvobitno podešavanje na nižu temperaturu, na primer 21ºS ili niže, nece ubrzati hladenje prostorije do 25ºS! Klima-uredaji hlade vazduh jednakom brzinom bez obzira na podešavanje i zato ostavite termostat na miru. Temperaturu treba podešavati postupno povisujuci je ili snižavajuci za po jedan stepen. Isprobajte svako podešavanje nedelju dana dok ne pronadete optimalno rešenje pri kome se svi ukucani prijatno osecaju.

VENTILATORI
Klima-uredaji, cenama od nekoliko stotina do više od hiljadu evra i povecanim racunima za struju koji ih prate, i dalje su, nažalost, nedostupne mnogim domacinstvima u Srbiji. Pristupacnije rešenje u borbi protiv žege predstavljaju ventilatori. Ima modela koji se mogu nabaviti i za manje od hiljadu dinara. Oni ne snižavaju temperaturu, ali zbog cirkulacije vazduha prostorija deluje svežije i visoke temperature se lakše podnose.

Stoni i podni ventilatori su prakticni jer ne zauzimaju mnogo mesta. Mogu da se postave u svakoj prostoriji i da se sklone kad više nisu potrebni. Plafonski ventilatori mogu biti i upecatljiv dekorativni momenat u prostoriji. Cesto se kombinuju sa svetiljkama. Savremeni modeli imaju kvalitetne bešumne motore. Leti oni mogu uciniti da se na 27ºS osecate kao da ste u prostoriji rashladenoj do 22ºS. Ventilatori mogu biti i odlicna dopuna klima-uredajima: tako možete termostat podesiti na višu temperaturu i uštedeiti i do 30 odsto energije. Zimi, plafonski ventilatori cirkulišu (pod uslovom da imaju reverzibilan motor) topao vazduh koji se akumulira u gornjim zonama prostora.

Precnik plafonskih ventilatora odreduje se prema površini sobe. Površini prostora od oko 25 kvadrata odgovara precnik od oko 115 santimetara. Idealna pozicija je sredina prostorije. Kada su suviše blizu plafonu cirkulacija vazduha je smanjena, ali ih nikada ne treba postavljati niže od 215 santimetara od poda prostorije, niti bliže od 60 santimetara od bocnih zidova ili ivice kosog plafona.

JEDNOSTAVNE MERE
Položaj objekta, odnosno stana u odnosu na strane sveta i susedne zgrade, mogucnost direktnog suncevog zracenja, ispravno postavljena termoizolacija odgovarajuce debljine i raspored prozora na objektu samo su neke od gradevinskih mera kojima se reguliše unutrašnja mikroklima. O njima treba voditi racuna prilikom projektovanja i gradnje. Medutim, i sasvim jednostavne mere, poput navlacenja zavesa, mogu znatno da doprinesu smanjenju toplote i uštedi energije koja se troši na klimatizaciju. Evo nekih jeftinih i jednostavnih nacina da pobedite vrucinu.

Obezbedite zastore, tamne, gusto tkane zavese, šalukatre, roletne ili venecijanere za istocne i zapadne prozore. Odložite aktivnosti koje generišu toplotu, poput kuvanja, pranja veša i slicno, do veceri ili ranog jutra. Ukoliko ste u mogucnosti, kuvajte i pravite roštilj u dvorištu. Nisu uzalud naše bake imale izdvojene letnje kuhinje u bašti. Potrudite se da snizite nivo vlage. Povecana vlažnost vazduha smanjuje mogucnost tela da se putem znojenja oslobada suvišne toplote. Nizak nivo vlage takode prolongira i vek trajanja opreme prostora. Držite prozore i vrata zatvorene tokom vrelih dana. Provetravajte prostorije kada zade sunce. Postavite nadstrešnice nad prozorima okrenutim ka jugu. Jednom mesecno cistite filter rashladnog uredaja kada je u stalnoj upotrebi. Prljavi filteri smanjuju protok vazduha i mogu povecati potrošnju energije, pa time i troškove, za pet do 15 posto. Ofarbajte kucu i nadstrešnicu u belo ili neku drugu svetlu boju.

Rasporedite strateški drvece i drugo zelenilo oko kuce, tako da obezbedite senku i zaklon gde vam je potrebno. Tuširanje oslobada velike kolicine toplote i vlage. Otvorite prozor da toplota što pre izade iz kuce.

Elektricni uredaji poput kompjutera ili televizora takode oslobadaju dosta toplote i treba ih iskljuciti kada se ne koriste. Bolje izadite iz kuce i prošetajte na svežem vazduhu. Danas svakako nema onih koji bi za nama nosili zaklon od sunca, ali se možemo pomoci lepezom, uskociti u vodu ili se prepustiti tradicionalnom popodnevnom odmoru – sijesti.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 2 votes)

Be the first to comment on "Napolju smrzzz a mi o rashladjivanju :) dobro ili ne pitanje je sad…?"

Leave a comment

Login